Принципи пермакултурног дизајна мењају свет на боље. На жалост, многи људи нису свесни тога, просто зато јер не разумеју шта је у ствари пермакултура. Пре свега, пермакултура значи "перманентна" или "трајна" култура, назив који су креирали пасионирани баштовани, Бил Молисон и Давид Холмгрин, још давних седамдесетих година прошлог века. Па ипак, као и појам "одрживост" тешко је схватити који је је суштински принцип саме пермакултуре. Зато следи један погодан пример.


Претпоставимо да желите да гајите шаргарепе у свом врту. Прекопаћете земљиште чиме ћете подстаћи дормантно* семе корова да клија, а при том ћете још пореметити живот сићушних организама који насељавају то земљиште. Затим сејете семе и свакодневно заливате користећи хемијски прерађену воду из водовода. Уколико шаргарепе слабо расту, додајете вештачка ђубрива, и прскате их различитим хемикалијама како бисте подстакли њихов раст.



Поред тога, третирате их и различитим пестицидима са жељом да сузбијете могуће штеточине, али и хербицидима како би сте одстранио непожељан коров јер би ручно плевљење трајало читаву вечност. Читав овај сценарио је крајње супростављен одрживом развоју, и свакако да не води формирању перманентне (трајне) културе. Није проблем само у примени сувише вештачких производа (ђубрива и пестицида) већ сам овако формиран засад зависи од вас и ваше помоћи, а при том је та "помоћ" веома штетна за животну средину.


Која је друга опција?















Њу представља пермакултура, као један лакши, природнији и можда разумнији начин да се гаје те ваше шаргарепе.



1. Практикујте посматрање

У случају гајења шаргарепе, то би значило - посматрајте земљиште. На тај начин ћете уштедети себи доста времена, енергије, а вероватно и новца. Уместо да одмах раскопате земљиште и посејете ваше шаргарепе у најгорем делу врта, пре свега одвојте мало времена да проучите сам врт. Да ли је земљиште у врту можда превише влажно да би се гајиле шаргарепе, да ли има превише сенке?

Ако су у околном подручју чест проблем шаргарепине муве**, било би добро формирати високу леју на којој ћете гајити ваше шаргарепе јер ове муве не могу летети високо изнад површине тла. Поред тога, погледајте само земљиште у врту. Ако досада нисте гајили шаргарепе, можда је боље да прво сејете различиото поврће, пошто се показало да шаргарепе најбоље расту када се сеју након других култура.

Такође, квалитет земљишта се може побољшати природним путем, додавањем слоја малча који може да се састоји из суве или свеже покошене траве која се ставља преко новинског папира (уколико није коришћена боја на бази олова). Преко траве се може додати слој компоста који с те сами направили. На тај начин, додавањем малча и компоста, обезбедићете земљишти преко потребне хранљиве материје, а коров неће имати светлост потребну за свој развој.



2. Делујте у складу са природом, не против ње

Уколико је клима погодна за раст шаргарепе, оне ће расти. Уместо да покушавате да их форсирате, пробајте да решите проблеме. Уколико се сетва семена изврши директно у малч, онда нема потревбе да се прекопава земљиште што би сметало природно успостављеној равнотежи у земљишту, а уз то активирало и дормантно семе корова. Чињеница је да многи људи поистовећују баштованство са копањем, али сличан ефекат има и добро разгранат коренов систем трава, а само копање неће утицати на то да имамо високе приносе у дужем временском периоду.

Још тридесетих година прошлог века био је познат и веома цењен приступ који је развио јапански фармер Масанобу Фукуока, познат као "Фукуокова филозофија" или "Будите баштован не радећи ништа" који створио тзв. шуму хране. Тада су људи из многих крајева света долазили да виде Фукуокову шуму хране, која је представљала право изобиље у поређењу са околним фармама где се практиковао конвенционалан начин гајења. А то је било могуће јер је Фукуока решио да ради у складу са природом, уместо против ње. То је суштина пермакултуре.



3. Пермакултура као начин живота

Мада се пермакултурни системи развијају коришћењем метода "покушаја и погрешке", ипак сама пермакултура није само баштованство. Да се подсетимо за тренутак баштована који гаји шаргарепе уз употребу хемијских средстава. То је високо интензиван начин гајења, који је уз то штетан по животну средину. Такав баштован самом себи прави више посла јер уништавањем земљишта, њему постају неопходна вештачка средства којима се подстиче раст усева. Уместо да се бори против природе, пермакултура нас учи да посматрамо природу.

Ако погледамо око наших домова, око места где живимо и радимо, видећемо да постоји много неодрживих станишта која без много муке могу побољшати применом принципа пермакултуре. Да ли је у питању самоодржив систем или је потребно константно дејство споља како би тај систем функционисао? Зашто бисмо заливали шаргарепе хемијски прерађеном водом из водовода, када се је много боље заливати их кишницом која не садржи хлор? Осим тога, стављањем малча који омогућава земљишту да задржи своју влажност и потребе за заливањем се драстично смањују.

Зашто не поставити неколико колектора за кишницу и користити је не само за заливање, већ и у домаћинству за туширање или прање? То је нешто што су људи радили вековима, пре него што су постали зависни од прерађене водоводске воде. Чињеница је да хемијско третирање воде која се користи за купање, прање одеће или за тоалете није потребно, шта више, сувишно је.

Систем који је дизајниран на принципима пермакултуре подржава коришћење кишнице, а да би се смањили губици чисте воде, за заливање биљака се чак може користити вода рециклирана из тоалета.



4. Пермакултура је начин размишљања

Временом, начин размишљања у скалду са принципима пермакултуре се обликује тако да се свет око нас све више посматра из перспективе здравог разума, при чему се траже решења одређених проблема која немају негативан утицај на природу уместо да делују против ње. Треба рећи да решења која су се показала добрим у вашем врту, не значи да су применљива и на суседни врт, што указује на то да се принципи пермакултурног дизајна морају прилагодити сваком конкретном случају.

Посматрано у ширем контексту, зар не бисмо сви ми требали учити о пермакултурним принципима још у школи? У времену кризе и несташица хране, зар не би било корисно учити децу о узгајању хране за сопствене потребе?

Поготово, јер су већ бројна истраживања до сада показала да је добро да деца што више времена проводе напољу, поготово деца која имају поремећаје у понашању или проблеме са учењем. Можда је за становнике земаља у развоју корисно да знају математику или енглески језик, али чему све то ако је њихово окружење оно што их угрожава, ако врше нужду на јавним местима. На Хаитију је у току пројекат "Земљиште" који се бави рециклирањем људског отпада у квалитета ђубрива, што би требало да спречи ширење зараза, као што је колера. То је пермакултура у свом најбољем издању.

Сада када знамо шта је пермакултура, преостаје нам још да се осврнемо око себе и размислимо који се принципи пермакултурног дизајна могу применити око нас, као и у нашем начину живота. Ако живите у хладном подручју, да ли ваша кућа има квалитетну изолацију?

Уколико сте на сунчаном подручју, зашто не бисте уградили соларне плоче зарад добијања сопствене електричне енергије? Да ли живите у складу са својим могућностима?

Да ли можете путем трампе набављати ствари које иначе купујете? Да ли сте размишљали да поделите то што поседујете са другима како би се смањила потрошња и подстакли добросуседски односи? Нема краја идејама које се могу родити у вашем уму - као ни крају броју шаргарепа које можете одгајити.




*прим.прев. Дормантан значи у стању мировања. Врло често семе има механизам који га спречава да исклија у неповољним условима (пред зиму, нпр.). У тексту - семе корова је сувише дубоко и прекопавањем добија довољну количину кисеоника који је уз влагу неопходан за клијање.

** прим.прев. шаргарепина мува (Chamaepsila rosae)


Текст преузет са http://permakulturasrbija.org/